Трансгендарнасць: Розніца паміж версіямі

[недагледжаная версія][недагледжаная версія]
Змесціва выдалена Змесціва дададзена
дрНяма тлумачэння праўкі
дрНяма тлумачэння праўкі
Радок 3:
Трансгендарнасць — несупадзенне [[гендарная ідэнтычнасць|гендарнай ідэнтычнасці]] чалавека з прыпісаным пры нараджэнні [[Пол|полам]]. Некаторыя трансгендарныя людзі ідэнтыфікуюць сябе з полам, супрацьлеглым прыпісанаму, іншыя маюць ідэнтычнасці, якія выходзяць па-за рамкі [[бінарная гендарная сістэма|бінарнай гендарнай сістэмы]].
 
Трансгендарнасць сама па сабе не з'яўляецца хваробай або расстройствам. <ref name=":0">[http://www.apa.org/topics/lgbt/transgender-russian.pdf Ответы на Ваши вопросы о трансгендерных людях, гендерном выражении и гендерной идентичности][[:ru:Американская_психологическая_ассоциация|, Американская психологическая ассоциация]] </ref> У той жа чам некаторыя трансгендарныя людзі адчуваюць у сувязі з неадпаведнасцю свайго самаадчування і чаканняў атачэння моцны [[стрэс]], які можа сур'ёзна можа адбівацца на іх здароўі і якасці жыцця. Такі стрэс мае назву [[гендарная дысфарыя|гендарнай дысфарыі]]. Часта аптымальным вырашэннем гэтай праблемы з'яўляецца [[трансгендарны пераход]], які можа ўключаць медыцынскія працэдуры па [[Карэкцыя полу|карэкцыі полу]] і змену дакументаў. <ref name=">http:0" //www.wpath.org/site_page.cfm?pk_association_webpage_menu=1352&pk_association_webpage=3947</ref> У шматлікіх выпадках цяжкі стрэс, які перажываюць трансгендарныя людзі, не звязаны непасрэдна з іх станам, а выкліканы [[Дыскрымінацыя па прыкмеце сексуальнай арыентацыі і гендарнай ідэнтычнасці|дыскрымінацыяй]] і непрыняццем з боку атачэння — [[Трансфобія|трансфобіяй]].
 
Першыя даследнікі трансгендарнасці выкарыстоўвалі для апісання трансгендарных людзей займеннікі і асабістыя імёны, якія адпавядалі прыпісанаму пры нараджэнні полу, тым самым адмаўлялі гендарную ідэнтычнасць тых, каго даследвалі. З пункту погляду некаторых сучасных даследнікаў, адмаўленне гендарнай ідэнтычнасці прадстаўляе сабой праяву ідэалогіі, якая сцвярджае непаўнавартаснасць або «ненатуральнасць» трансгендарных людзей. <ref>''Ansara, Y Gavriel, and Peter Hegarty'' [http://wwwansaraonline.wpath.orgcom/site_pageyahoo_site_admin/assets/docs/Ansara__Hegarty_2012_Cisgenderism_in_Psychology.cfm?pk_association_webpage_menu=135219690333.pdf Cisgenderism in psychology: pathologising and misgendering children from 1999 to 2008] // Psychology &pk_association_webpage=3947 WorldSexuality. — Professional2011. — № Association3. — С. 137-160. «Article records… were evaluated for Transgendertwo kinds of ''cisgenderism'', the ideology that invalidates or pathologises self-designated genders that contrast with external Healthdesignations. ''Misgendering'' language WPATHcontradicts Clarificationchildren’s onown Medicalgender Necessityassignations ofand Treatmentwas less frequent than ''pathologising'' language which constructs children’s own gender assigna- tions and expression as disordered.» </ref><ref>''Ansara, SexY. ReassignmentG.'' [http://ansaraonline.com/yahoo_site_admin/assets/docs/Ansara_2010_Beyond_Cisgenderism2489333619690656.219211844.pdf Beyond Cisgenderism: Counselling people with non-assigned gender identities] // ''Moon, L. (ed.)'' Counselling Ideologies: Queer Challenges to Heteronormativity. — Aldershot: Ashgate, 2010. — С. 167-200. «In this chapter, I will use the term cisgenderism to describe the individual, social, and Insuranceinstitutional Coverageattitudes, forpolicies, and practices that assume people with non-assigned gender identities are inferior, 'unnatural' or Transgenderdisordered and Transsexualwhich Peopleconstruct Worldwide]people with non-assigned gender identities as 'the effect to be explained'.»</ref>
 
Первые исследователи трансгендерности использовали для описания трансгендерных людей местоимения и личные имена, соответствующие приписанному при рождении полу, тем самым отрицая гендерную идентичность исследуемых. С точки зрения некоторых современных исследователей, отрицание гендерной идентичности представляет собой проявление идеологии, утверждающей неполноценность или «неестественность» трансгендерных людей[3][4]. Правозащитники и исследователи указывают на то, что отрицание гендерной идентичности трансгендерных людей может непосредственно приводить к дискриминации и насилию над ними[4][5][6]. Поэтому нетрансгендерных людей они называют цисгендерами.
 
Те современные стилистические руководства для журналистов, которые затрагивают тему освещения жизни трансгендерных людей, рекомендуют всегда использовать в их отношении те самообозначения, личные имена и местоимения, которые эти люди для себя выбрали[7][8][9], в том числе в случаях, когда речь идёт о прошлом человека[5][10]. Такие же рекомендации адресуются психологам и медицинским работникам, оказывающим помощь трансгендерным людям[11][12][13][14][15][16].